ZZS Šabac

Jelena Krstić, odbornik u Skupštini grada, sa liste „Nebojša Zelenović – Šabac je naš“    

  - Ili bolje: Jelena Krstić - nesuđeni odbornik, jer  u ovoj farsi koja je počela užasno nekorektnom kampanjom, nastavila se izbornom krađom i traje još uvek, kobajagi, nekim skupštinskim zasedanjima pošten čovek, iole izgrađenih moralnih načela ne može da učestvuje. Time sam se odmah izjasnila šta mislim o onima koji su sa naše liste u tu skupštinu ušli. Ne znam njihove motive, ali znam da treba da ih bude sramota, a znam i da ih se demokratski Šabac stidi. Farsa je zato, što je  ceo grad  svestan da sve odluke dolaze od suštinskih gospodara  koji ne mogu bili uključeni u „legalno“ odlučivanje ili iz Beograda i da zvanični gradski funkcioneri služe samo da potpisuju njihove odlluke i da trpe ponižavanja i šikaniranja sa obe strane. O jednima se priča po gradu, a druge gledamo na televizijama.

Spisak onoga što je trebalo da bude urađeno, a nije, ogroman je. Nije nastavljena izgradnja Sava parka. Ono što je urađeno nemarom je uništeno: osušene sadnice zbog nezalivanja, ili zalivanja herbicidima. Renoviranje Doma vojske? Kompletna rekonstrukcija Trkališta, pretvorila se u presvlačenje filigranskim slojem asfalta polovine jedne ulice, ne duže od 100m. Polovine uzduž! To je, mislim, naprednjački pronalazak. Prvi put posle 40 godina Metaloplastika domaće utakmice igra u gostima. Nije nam Mile Isaković to obećao, kad je izjavio da ga je malo sramota što grad neće da plati ucenjivačku cenu za halu sportova. Dobro je što ga sad nije nimalo sramota. O đubretu, baruštinama i poplavama posle svake kišice, smradovima raznim, letošnjoj travi i korovu do ramena izlišno je govoriti, jer to svi vidimo i osećamo svakog dana. Otpuštanja iz Jazakija i drugih fabrika, o kojima niko ništa ne zna i niko ne govori osim onih koji su ostali bez posla, takođe bi morala da se tiču aktuelne vlasti, bar da traži i pruži objašnjenje, ako ne i da zaštiti svoje sugrađane.

Doduše, ono što su obećali svojim aktivistima, vidim, ispunili su. Iz javnih preduzeća pootpuštali su sve radnike na određeno koji su radili i zaposlili svoje zaslužne za „pobedu“ na izborima, tako da sad nema ko da radi. Jer, oni se nisu zaposlili da rade, već da primaju već zaslužene plate i da  prikupljanjem kapilarnih glasova zasluže ostanak na mestima za koje nemaju ni školu, ni znanje, ni iskustvo.

E, sad ono što su uradili, a bolje da nisu. Put prema Bogosavcu i Dobriću, urađen tako da domaćinima treba lift da uđu u svoja dvorišta, sticajem srećnih okolnosti još nije koštao života nekoga od učesnika u saobraćaju. Uvek se naježim kad pomislim kako bi prošao biciklista koji bi morao da malo siđe s puta zbog neke situacije.

Uništavanje i besomučna seča zdravog drveća starog dvadeset, trideset godina je posebno poglavlje sramotnog upravljanja ovim gradom. Trkalište, Zabran, Kasarska ulica... Štetočine užasne! Sve što zabrljaju, sve što pokradu, sve što upropaste nedomaćinskim ponašanjem, sve će Šapčani ponovo zaraditi i popraviti i izgraditi. Nije Šapcu prvi put da ga neko uništava.Ali, da stablo poraste 20m potrebno je 20-30 godina. Bar toliko vremena će njihovo štetočinstvo biti vidljivo.

I za kraj ono što mene najviše pogađa i boli. Propast plana masovne sterilizacije vlasničkih pasa, da bi se na jedini human i civilizovan način smanjio broj pasa lutalica, samim tim njihove ogromne patnje i stradanja, a gradsko prihvatilište koje je tek sa ulaskom volontera dobilo ljudske obrise, postalo mesto privremenog boravka, a ne čekaonica za večnost.

Autorski tekst Jelene Krstić povodom prve godišnjice nelegalne vlasti u Šapcu.

Već godinu dana se potvrđuje ono na šta smo ukazivali svakoga dana, da Šabac postaje, kao i ostatak Srbije, mesto neraskidive veze kriminala sa političkim vrhom iz SNS-a. Šabac je danas mesto kraha obrazovnog sistema od osnovnog do visokoškolskog. Mesto mobinga protiv svih koji dignu glavu ne želeći da čekaju da bolja vremena dođu sama od sebe. Mesto gde ljudi zbog straha za sopstvenu egzistenciju ne smeju da pomognu kolegama koji su u nemilosti političkih jastrebova SNS-a.

Ovo što se dešava u Šapcu treba da bude pouka svim građanima da pre nego što sledeći put daju svoj glas dobro razmisle, jer još jedna greška poput ove koja se danas nalazi na vlasti u Šapcu, može dovesti do potpunog sloma našeg društva! Verujem u svoj narod i mislim da nada još uvek postoji da se ovo zlo u Šapcu nikada više ne ponovi!

 

 Autorski tekst

dr Goran Stojićević

predsednik Izvršnog odbora ZZS Šabac

SUŠA - POSLEDICE - MERE

Svakako je 2021. godina jedna od najsušnijih od kada se vodi klimatska statistika, barem na području Republike Srbije. Nije problem samo u smanjenoj količini padavina, mada su i one ispod proseka, nego u njihovom neravnomernom rasporedu (bilans padavina i njihovo vreme se nisu podudarili sa fenofazama biljaka), kao i u izuzetno visokim temperaturama u dužem vremenskom periodu. Hidrolozi kažu da je nivo reka i jezera značajno smanjen, a to se uočava i golim okom, ali ono što je ozbiljna posledica koja se ne vidi golim okom je nivo podzemnih voda i njihovi podzemni tokovi. Presušuju izvori, ili se značajno smanjuje njihova izdašnost, kao i bunari. Obzirom da se to primećuje sa manjih dubina ka većim, za zaključiti je da je došlo do evidentne migracije podzemnih rezervi vode na veće dubine. To ugrožava elementarni život u ruralnim područjima.

Takve klimatske okolnosti su značajno uticale na porast i razvoj, kao i na prinose u suvom ratarenju, a već povrtarsku i voćarsku proizvodnju je nemoguće i zamisliti, a kamoli organizovati bez sistema za navodnjavanje. Pored toga što je suša smanjila prinos, značajno je uticala i na kvalitet ovogodišnjeg roda.

Slušajući državne službenike iz Ministarstva poljoprivrede, pre svega samog ministra, koji nepotrebno, prozaično i providno relativizuje posledice suše pa u Kovinu na sastanku sa poljoprivrednicima kaže da će prinosi biti na nivou višegodišnjih proseka, što je samo po sebi floskula i ne znači ništa, a prinosi su na nivou od 30-50% u odnosu na prošlu godinu.

Isti taj ministar na sastanku sa poljoprivrednicima u Mionici priznaje da su efekti suše evidentni i da će država učiniti sve da ih ublaži, pa objašnjava da je u pripremi konkurs za nabavku traktora pod subvencionisanim uslovima. Inače, IPARD-IMA i raznim vrstama mera neprimenjivim u realnim srpskim uslovima mu je/im je omiljena prašina koju bacaju u oči nesrećnim proizvođačima.

To je isto kao kad bi žednom i dehidriranom čoveku rekli da će mu se pomoći da kupi neko prevozno sredstvo da se preveze do vode. Vodu mu ne nude.

U slučaju suše ovakvih razmera i sa ovakvim posledicama voda je novac sad i odmah.

Pre svega novac koji Država duguje poljoprivredi po osnovu različitih vidova subvencija i premija u zadnjih nekoliko godina. Niko ne zna tačno po kojim sve osnovima, koliko dugo i koje apsolutne iznose duguje različitim sektorima poljoprivrede.

  • TRAŽIMO DA SE U ROKU OD 15 DANA JAVNO OBJAVI SALDIRANI SPISAK SVIH DUGOVANJA, A DA SE TA DUGOVANJA IZMIRE U ROKU OD 30 DANA.

-Za ovo ne treba nikakva budžetska niti upravna procedura. Sve te pozicije su već obuhvaćene usvojenim budžetima. To je svakako neuporedivo manje od 8 MRD E koliko je, i koliko će, biti isplaćeno za kupovinu socijalnog mira pod različitim izgovorima i obrazloženjima, a defacto se svodi na kupovinu glasova.

  • TRAŽIMO DA SE SUBVENCIJE PO HEKTARU PODIGNU NA 12000 dinara u narednoj godini i da se ZA NAREDNE 3-5 GODINA URADI PROGRAM KONCENTRISANE, KONTROLISANE I PO RAZLIČITIM VIDOVIMA SELEKTIVNE PODRŠKE ZA OPORAVAK POLJOPRIVREDE, bez obzira na pristupne pregovore EU, potpisane obaveze po SPP, jer sve to postaje besmisleno ako nam poljoprivreda kolabira, a ona je na dva koraka od toga.

Za premije od 12000/ha godišnje treba izdvojiti cca 360 MIL E, što je 22 puta manje od pomenutih 8 MRD za kupovinu socijalnog mira i glasova.

PREMA RAČUNICAMA OZBILJNIH SVETSKIH ANALITIČARA SRPSKA POLJOPRIVREDA IMA POTENCIJAL ZA 30 MILIJARDI  EVRA GODIŠNJE.

  • TRAŽIMO DA SE ODMAH, ZA JESENJE RADOVE, ODOBRI 50L/HA DIZELA PO SUBVENCIONISANOJ CENI OD 100DIN/L, KAO I DA SE TA MERA UGRADI U POMENUTI PROGRAM OPORAVKA ZA CEO PERIOD NJEGOVOG VAŽENJA I TO ZA KOLIČINU OD 80L/HA/GOD.

-Praktično to znači da se država odrekne akcize i PDV-a na dizel za poljoprivredu. Novčano to iznosi 21 MIL E/ god.

ZA DRŽAVU "BLAGOSTANJA, BUDŽETSKOG SUFICITA I SA NAJVIŠOM STOPOM RASTA U EVROPI" to ne bi predstavljalo problem.

  • TRAŽIMO DA PREMIJA ZA MLEKO BUDE POVEĆANA, NE SAMO ZA 3 DIN, NEGO ZA 5-10 DIN RAZVRSTANO PO KATEGORIJAMA KVALITETA.

 

  • TRAŽIMO DA CENA ŽIVE STOKE U PERIODU TRAJANJA PROGRAMA BUDE GARANTOVANA I TO 1,3 E ZA SVINJE I 2,2 E ZA TOVNU JUNAD. Cena mesa i prerađevina u maloprodaji je formirana kao da su cene žive stoke kao prethodno navedene. Činjenica je da 50-60% potreba za mesom i prerađevinama zadovoljavamo iz uvoza. Pa tako sa onim skupo plaćenim socijalnim mirom u iznosu od 8 milijardi kupujemo i razvijamo proizvode iz EU, umesto svoje.

Sektorska analiza stanja, predlog pojedinačnih mera i izračun mogućih efekata će tek da usledi.

SAOPŠTENJE RESORA ZA POLJOPRIVREDU GRADSKOG ODBORA ZAJEDNO ZA SRBIJU ŠABAC

Počinjemo ovu priču, i vraćamo se u 2018 godinu. Predsednik, nakon debakla naše fudbalske reprezentacije na Svetskom prvenstvu  u Rusiji izlazi na sve moguće televizije i pompezno najavljuje ,,Fudbal je u velikoj krizi iz koje ćemo izaći tako što ćemo uložiti ogromna sredstva u izgradnju novih stadiona i time podići fudbal iz pepela''.

 

Iako se Predsednik mnogo bolje razume u košarku, pronašao je recept i za fudbal, najlepšu sporednu stvar na svetu. Nema veze što smo na to Svetsko prvenstvo otišli, sramno, jer su rukovodioci Fudbalskog saveza bez obrazloženja smenili dotadašnjeg selektora iskusnog, zaslužnog, prekaljenog Slavoljuba Muslina i na njegovo mesto postavili početnika Mladena Krstajića.

 

Fudbal je najmasovniji sport u svetu pa tako i kod nas. Retka su sela u Srbiji koja nemaju fudbalski klub i neku svoju fudbalsku priču. Tako da ono što je obećao predsednik - počelo je i da se ostvaruje. Odabrani su gradovi Loznica, Leskovac, Kraljevo, Vranje, Subotica i Zaječar kao i rekonstrukcija dva najveća stadiona u Beogradu i stadioni u Novom Sadu i Nišu. Predsednik je  rekao da će stadioni biti izgrađeni kao multifunkcionalni objekti i da će ugrubo koštati oko 20.000.000,00 miliona eura po novom stadionu.

 

Da ne lutamo mnogo po Srbiji ajde da se osvrnemo na naš komšiluk i da pogledamo kakva se priča odvija u Loznici. Loznica, predivni grad sa čuvenim Sporskim centrom „Lagator“ i za naše prilike dosta dobrim stadionom. Dve velike tribine, kvalitetan podtribinski prostor, stolice, svečana loža, restoran, kancelarijski prostor u mnogo čemu bolji od stadiona u Šapcu i mnogo, mnogo bolji od dva stadiona u Valjevu. I gle čuda, takav stadion po mnogo čemu,  pa da ne preteramo, po kvalitetu, nalazi se među dvadest stadiona u Srbiji. Stadion „Lagator“ koji je bio simbol jednog vremena,  koji je iznedrio vrhunske fudbalske asove, sravnjen je sa zemljom i na njegovom mestu biće podignut nov stadion koji će po predsedniku doprineti da fudbal u Srbiji postane ono što je naprimer vaterpolo. Nema veze što recimo Valjevo, Ruma, Sremska Mitrovica, Požega, Raška i još mnogo drugih nema ni takav koji je porušen.

Izgradnja stadiona u Loznici koja je otpočeta i dobija obrise, po javnoj nabavci košta 3.000.000.000,00 (tri milijarde) dinara bez PDV-a.  Sa pomenutim PDV-om to vam je građani Srbije blizu 30.000.000,00 miliona eura. Neka se ekonomisti i građevinari bave koliko od tog novca je utrošeno za rušenje pomenutog stadiona i da li smo mi toliko bogata zemlja da takav stadion porušimo i da zidamo nov. Da li je moguće da na teritoriji Grada Loznice nije mogla da se pronađe parcela koja bi zadovoljila površinu novog objekta, nego su milionska sredstva utrošena na rušenje nečega, čega nama po mnogim mestima u Srbiji.

Nekom svojom računicom i primerima kojima smo se vodili, došli smo do toga da je za trećinu ovog novca tj. 10.000.000,00 miliona evra moglo uraditi sledeće: rekonstrukcija tri stadiona u tri grada Valjevo, Loznica, Šabac gde bi dobili tri stadiona sa reflektorima, uslovima za najviši stepen takmičenja i pride tri terena sa veštačkom travom koji bi poboljšali uslove za trening. Takođe, u tom iznosu, u sva tri grada mogli bi se podići, baloni sa veštačkom travom, koji bi deci iz ovih gradova smanjili troškove treniranja tj. bavljenja sportom i  olakšali roditeljima gajenje dece sportista.

 

Mislimo da će biti zanimljivo i izvršiti proveru koliko košta cena rada ovih stadiona i ko su izvođači i podizvođači ovih radova. Da li se radi po zakonu ove zemlje projekat, tender, najpovoljni ponuđač itd.

 

Dragi građani, da li je kod nas u zemlji sve potaman kada se toliki novci ulažu u stadione?

 

Prosečna poseta na fudbalskim utakmicama kada se izuzmu derbi utakmice je više nego simbolična. Kvalitet liga i fudbala nikada nije bio na nižem nivou. Kladionice, unapred dogovorne utakmice, loš rad, partokratija i nepotizam u organizacionim strukturama sporta daju svoj rezultat, a to je krah fudbala. Ostaje pitanje, ko će uopšte u ovoj ruiniranoj zemlji za par godina i gledati fudbal ako se nastavi ovako? Pogotovo u Loznici u kojoj uveliko otvaraju vrata zloglasnoj kompaniji Rio Tinto i gase preko deset Mesnih zajednica tj. Sela!?

 

Po povratku demokratije u ovu zemlju, i oslobađanju od ovakve vlasti, prvu stvar koju treba uraditi za sport je vratiti ovu predivnu granu u ruke istinskih sportista kojima lična promocija i lično bogaćnje nije na spisku želja.

 

Bilo je to u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, nadamo se da nećemo nestati u jednom danu!

Resorni odbor za sport GrO ZZS Šabac

 

© 2013-2022 Zajedno za Srbiju  | Sva prava zadržana |