Актуелно
Facebook
Twitter

Зеленовић: Слобода се из Шапца шири у целу Србију

У име три опозиционе локалне самоуправе и више од 400 одборника из других градова и општина, градоначалник Шапца је известио Конгрес локаланих и регионаланих власти Савета Европе о притисцима којима су изложени у Србији. У интервјуу за Нови Магазин Зеленовић објашњава на које начине власт предвођена СНС-ом гуши опозиционе комуне, али и о искуствима Шапца које треба применити

Председник Заједно за Србију, један од оснивача Савеза за Србију и Градоначелник Шапца Небојша Зеленовић ових седмица је у жижи јавности из два разлога. Први је наступ пред Конгресом локалних и регионалних власти Савета Европе у Стразбуру на дебати „Градоначелници под притиском“, организованој због притисака и злоупотреба републичких власти према опозиционим локалним самоуправама и одборницима. Србије што се тиче, укључена је на иницијативу председника општине Параћин Саше Пауновића, којој су се прикључили Шабац и Чајетина.

Други повод што је Зеленовић у фокусу јесте поновна ослобађајућа пресуда Основног суда у Шапцу за наводну злоупотребу средстава из буџета Шапца, која изазива одијум власти и провладиних медија, као и салве оптужби на друштвеним мрежама не само против Зеленовића, већ и против поступајуће судије. Градоначелник Шапца и председник Заједно за Србију, међутим, каже да је то очекивано, јер је и сам поступак још један доказ да републичке власти на све начине покушавају да криминализују све људе који нису њен део, све оне који другачије мисле, али и да освоје Шабац без избора.

 

- Иако се о томе пише навелико јавност мало зна о чему се заправо ради у том процесу?

Пресудом Основног суда у Шапцу поново сам ослобођен оптужби да је буџет Града ненаменски трошен. И у извештају Државне ревизорске институције, који је искоришћен као повод, пише да не постоји штета по буџет; нико није узео ниједан динар, нити ја, нити било ко од мојих сарадника. Наиме, ДРИ је уставио књиговођствене неуаглашености и наложио нам да их отклонимо у одређеном року, што смо учинили. То су знали и они који су утицали да Тужилаштво подигне оптужни предлог и само тужилаштво, па ипак против мене се водио поступак иако су сви знали да је то политички процес .

Први пут сам ослобођен, али пресуда је одлуком Вишег суда укинута. Дакле, поново је суђено и опет сам ослобођен . Потпуно је јасно да тај покушај криминализације мене и мојих сарадника није успео. У Шапцу није успео политчки пројекат у коме би Српска напредна странка дошла на власт мимо избора, докопала се власти иако је изгубили изборе, што јој је иначе успело у 35 локалних самоуправа.  У Шапцу ће се на власт и у будућности долазити искључиво на изборима.

- Судија која је донела ослобађајућу пресуду пријавила је притиске?

Ви не можете да схватите шта се у Шапцу припремало кад је први пут изрицана пресуда; спремао се линч, њихови активисти су се скупили испред суда, разне локалне телевизије дошле да се сними кад мене осуде... Судија је, међутим, донела ослобађајућу пресуду и линч планиран против мене преусмерен је на њу. То је било страшно.

Судија Биљана Мраовић је поднела кривичну пријаву против председника суда који је на њу вршио притисак да донесе осуђујућу пресуду. Тај председник суда Малетић је, иначе, у кампањи делио летке СНС-а испред суда!  Забрињавајућа је и чињеница да се на колегијуму Основног суда у Шапцу водила полемика да ли ја треба да будем осуђен или не и да се утицало на судију да донесе осуђујућу пресуду јер су, забога, судије дужне нешто Српској напредној странци. 

О свему томе је судија говорила јавно, обавестила Високи савет судства и Друштво судија Србије и поднела кривичну пријаву против функционера СНС који су спровели медијски линч против ње, укључујући посланике, као и свих медија који су у томе учествовали. 

О томе сам говорио и у Стразбуру.

- Кажете политички пројекат освајања власти без избора; да ли је у Шапцу било покушаја куповине одборника?

Наравно, приложио сам доказе о томе у Стразбуру, не само за Шабац, приложио сам изјаве одборника који нису са листе СНС-а како су им прво нуђене паре, а онда им прећено кад нису прихватили. Имао сам црно на бало, са износима новца, са именима људи који су им нудили, међу којима су високи функционер СНС-а Маловић који је извршни директор у Ер Србија и људи који су рекли да их шаље министар Недимовић . Једном човеку је нуђено 15-25 хиљада евра. То није успело, па се прешло на следећу фазу – криминализацију, као што је већ урађено у више десетина случајева широм Србије. 

- У Стразбуру сте говорили у име још неколико општина у којима власт не држи СНС, а имали сте и потписе више стотина одборника широм Србије.

У Стразбудру сам, на позив Андреаса Кичера, говорио о свим повредама Повеље Савета Европе о локалним самоуправама која је и део нашег законодавства; говорио сам о повредама закона које чини ова власт над свима онима које не мисле као они. Тамо  сам представљао три локалне самоуправе – Шабац, Параћин и Чајетину – али и 448 одборника из више од 40 других општина и градова.

Поновићу сада, баш као што сам  рекао и тамо: ја нисам ишао да кукам на своју државу и нисам ишао да се жалим. Бранио сам државу и права и слободе грађана Србије. Говорио сам о ономе што су злодела и непочинства које чини Српска напредна странка како би дошла на власт без избора и како би криминализовала све своје политичке противнике. Оно што се дешава мени, председницима општина Параћин и Чајетина, дешава се и стотинама хиљада других људи у Србији; изложени су притисцима, претњама, људи остају без посла, нико нема могућност да каже шта мисли, а свако ко се режиму учини као противник бива криминализован и  проглашен издајником. Било да ради у позоришту, бави се здравством, црта карикатуре. 

То је нешто о чему ја не могу да ћутим. Наишао на пуно разумевање и подршку , па је Комитет за мониторинг одлучио да следеће заседање одржи у Београду 7. фебруара.

- Да ли вас је него демантовао на Конгресу Савета Европе?

После мог излагања јавило се више од десет учесника из Србије, Молдавије, Велике Британије, очигледно да је тема коју сам представио била многима занимљива. Представник власти у нашој делегацији, бивши градоначелник Ниша господин Зоран Перишић изнео је своје мишљење; с једне стране, желео је да прикаже како сам тамо дошао да се жалим и кукам на своју државу, што сам дематовано, а са друге стране да власт води рачуна о свима, па и о Шапцу јер је омогућила да дође нека инвестиција. Прво, то нема никакве везе са кршењима Повеље о којима сам говорио. Овде пре свега мислим на бруталну самовољу при распидели новца из реублицког будзета локалним самоуправама. Друга, да је СНС победила у Шапцу, ова фабрика би била изграђена у Крушевцу, или , што је највероватније, уопште не би ни дошла у Србију. Град Крушевац је већ био купио земљиште за Yazaki и били су се понудили да за градске паре саграде фабричке хале. Не мозжте ви да верујете шта се у овој земљи дешава.

Чињеница је да власт не третира све општине и градове на исти начин и ја сам то документовао у извештају, новац из текуће буџетске резерве дели се незаконито, председник Вучић крши закон тако што дели десетине милиона евра онако како он мисли да то треба, без процедура, правила, критеријума. Тај новац завршава тамо где седе послушници СНС-а који спроводе њихову политику, ниједан динар није стигао нити у Чајетину, нити у Град Шабац. Али зато је Краљево добило осам милиона евра, Лесковац 12 милиона, Крушевац шест милиона, Јагодину да не помињем... Зајечар је добио 3,6 милиона евра оног трренутка кад је Бошко Ничић преварио грађане и прешао у Српску напредну странку иако су грађани гласали против Вучића и СНС.

Не може се на тај начин управљати државом и делити новац из буџета. Али, одучићемо ми председника од овакве праксе. Све законито и по процедури. Уверен сам да ће, кад вољом грађана, дође до промене власти,  одговарати сви који су кршили закон, да се неће поновити та грешка 5. октобра.

Али, док се то не деси ми нећемо само критковати, већ ћемо предлагати решења. Сада се наши посланици припремају да у расправи о буџету за 2019. предложе сет критеријума којима ће се успоставити јасна правила, јер је овако немогуће даље радити. Не можемо, на крају, очекивати да ћемо бити део уређеног света ако кршимо правила која тамо важе и која смо добровољно прихватили.

- Пре Стразбура, још пре почетка процеса у Истанбулу пред Комитетом, срели сте се са премијерком и министрима. Дакле, покушали сте прво овде да се изборите кроз институције?

Са премијерком је раговарао председник општине Параћин Саша Пауновић, који је и покренуо иницијативу. Међутим, није било помака ни кад је на састанку у Истанбулу закључено да проблем заслужује много већу пажњу, па се отишло пред Конгрес СЕ. Договорено је да ја говорим у Стразбуру. Није, дакле, тачно да ми нисмо ништа покушали у Србији – ја сам написао седам писама председнику Вучићу, девет премијерки, десет министру Антићу, писао сам ресорном минисутру Ружићу, министарки Михајаловић. Прошао сам кроз целу Повељу и упозорио их на све оно где се та повеља, а тиме и домаће законодавство крше.

- Министар Ружић вам је поручио да нећете наћи решење у Стразбуру.

Министар Ружић је као надлежан за локалну самоуправу добио задатак да са нама разговара. Нисмо се , на тим састанцима, померили ни за корак. Тражио сам информацију зашто је текући трасфер Шапцу смањен за милион евра годишње од 2014, али он нема објашњење, каже да је вероватно грешка. Како је могуће да министар не зна одговор на такво питање? 

Питао сам и како је могуће да се произвољно број запослених у управи Шапца са 1600 смањи на 1400, а ништа се није променило? При чему, ми имамо мање запослених од тога - 1250, али питање је ко о томе одлучује и на основу којих критеријума, зашто то ради некаква Владина комисија? У европским државама је то ствар локалног нивоа и они људи у Савету Европе нису могли да се начуде томе шта се код нас дешава.

- Подсетили сте и на проблем Параћина који четири године не може да отвори вртић зато што им та Комисија не дозвољава да запосле потребне људе.

Тачно, четири године им не дају одобрење иако вртић није нека произвољна ствар, него ствар потреребе и иако је реч о локалном новцу и услугама које обезбеђује локална управа. Све те теме смо морали да отворимо и поштено говорећи, све ово мучи све јединице локалне самоуправе јер је реч о драстичном кршењу закона којим се уводи хаос. 

- Које су ингеренције Комитета, односно шта очекујете од иницијативе у Савету Европе?

Важно је што ће Комитет доћи у Србију, очекујем да ће се отворити тема сталног надзора када је реч о непоступању према Повељи и да ће се оформити  тело које ће проверити наводе које смо већ доставили и нове доказе који нам стижу свакодневно.

- Пракса Шапца је мало другачија, укључујући директно одлучивање грађана о томе како ће се трошити део буџета. 

Град Шабац је доказ да  је могуће Вучића победити на изборима, могуће је кад имате добру политику и када грађанима дате прилику да слободно одлучују. Зато се и боримо за слободне и фер изборе. Верујемо да када с једне стране имате политику у којој један човек одлучује о свему, а са друге се борите за могућност и прилику да милиони људи одлучују о стварима које су им у животу битне, онда тај живот мора да победи. 

- Како то конкретно изгледа?

У Шапцу има 120 хиљада људи који живе у 60 месних заједница, сви грађани редовно плаћају годишњи порез на имовину, који није велики али је довољан да се с тим новцем ураде добре ствари. У свом послу сам срео много људи који се не разумеју у јавне политике или нису функционално писмени али, верујте, нисам срео никога ко се у паре не разуме; кад грађани добију прилику да одлучују о  свом новцу у својој месној заједници увек доносе добре одлуке и тачно знају како могу да потроше десет хиљада евра или 100 хиљада евра, зависно колико је новца уплаћено као порез на имовину у тој години. Ове  године 100 хиљада Шапчана са правом гласа одлучује на  60 референдума о два милиона евра. 

То се никада пре није десило у Србији, али је добар модел и добра прилика да грађане укључимо у јавни живот, да се власт одрекне дела власти, препусти грађанима да сами предлажу, слободно гласају и на крају све што одлуче  да буде изграђено. Ово није игра, ово је институционално уређен процес у коме сваки грађанин може да се жали суду ако сматра да је његово право прекршено на било који начин.

Два су ефекта су се показала до сада - све више људи жели да учествује у том процесу и људи редовније плаћају порез, имамо три пута више наплаћеног пореза на имовину пре него што смо ушли у овај процес – људи хоће да плате кад виде како се троши њихов новац и ако нема злоупотреба. 

 

 

Култура као насушна потреба

- Шабац је специфичан у Србији по томе што за културу из буџета издваја седам одсто, за образовање 22.

То је један од разлога што смо победили на локалним изборима 2016. када су готово сви други изгубили. Тада се одлучивало о томе хоће ли се на културу трошити седам одсто буџета или 0,6 одсто, колико републичка влада одваја. Ја сам поносан на Шапчане  што су гласали за политику која каже седам одсто за културу. Дилема да ли је култура луксуз или је насушна потреба разрешена је, за нас и за већину Шапчана то је насушна потреба, не може да се живи у друштву у ком нема културе, не може да се живи у друштву у ком грађани нису оспообљени да препознају шта је добро, шта лоше. Тамо где постоји тај несклад све је могуће

- Град је основано Фондацију „Станислав Винавер“ која има и издавачки центар. Јесу ли Шапчани поносни на то?

Мислим да су задовољни чињеницом да је Фондација основана, да је ушла у изадаваштво и почела издавање сабраних дела Радомира Константиновића. Суштина је у томе можемо ли да искорачимо из овог паланачког духа, који нас је заробио.

Ми верујемо да је то могуће, а Радомир Константиновић је симбол отвореног друства, поштовања различитости, људске слободе.

- Грађанско друштво?

Да, грађанско друштво. Шабац, колико год деловао као мала средина и провинција, то није; провинција није географски појам него стање духа - и ја сам поносан на Шапчане.

 

Градоначелник на бициклу

- Да ли је тачно да на посао долазите бициклом?

Долазим и право да вам кажем све се више чудим зашто је то другима чудно. Мислим да је то нормално, идем пешке или бициклом, као и чланови моје породице, верујем да је нормално да оно што јесте то останете будете и кад сте на јавној функцији и ту се мој јавни живот не разаликује од приватног.

Драго ми је што видим да Шапчани све више користе бицикл. Тај мој манир је и део кампање бициклиста да промовишемо здрав начин живота, смањимо загађење ваздуха у граду, покажемо да ствари овде могу да се одвијају као и у свим уређеним градовима у Европи. Ми желимо да припадамо Европи, верујемо да смо као Шапчани и читав регион део западне цивилизације и ово је мали допринопс свему томе.

- Имате троје деце, како им објашњавате то што се бавите полтиком?

Мислим да су већ довољно одрасли да разумеју шта то значи и каква одрицања подразумева, имамо договор на нивоу куће да је политика важан посао у коме сви морамо да учествујемо. Да нема радног времена, ако сте градоначелник онда сте то читаве недеље и године.

Верујем да ћу успети у ономе што сам обећао својој деци, а то је да кад порасту неће бити важно ко је градоначелник Шапца, ко је председник или премијер државе и да ће бити важно само да ли могу у својој држави лепо да живе и остваре своје идеје и таленте.

Извор: Нови Магазин, 23.11.2018.